Čoko šišarke

 Ovaj blogić isprva bio je zamišljen kao mesto za kreativna razmišljanja i realizacije mini ali i velikih projekata. No složićete se svakako da nisam revnosna u svojim oglašavanjima. Nije da ih nije bilo nego je uvek nešto bilo preče. Da ne zaboravim da sam se ponovo ostvarila u divnoj ulozi majke i postala bogatija za još jedan otkucaj srca u mom. Elem bila je gusta godina, što obaveze na poslu i kod kuće, jer malu todlerku treba zabavljati a voditi uporedo i trudnoću, boriti se sa hormonima i tantrumima i izaći čistog mozga, dobro malo smlaćenog.

Kroz ovo moje neoglašavanje dešavale su se razne promene i razna popuštanja. Pošto je moja prvenčica izuzetno ugrožena dolaskom drugenčice, reših da popustim, jer ja sam izdajnik a beba je najbolji prijatelj, i kažem da slatkišima. Još i napravim advent kalendar koji je pored kockice zadovoljstva sadržao i kreativan zadatak ili nešto jako zabavno pa se u mom smlaćenom mozgu čak 5 puta javila želja (ideja) u kasnim satima kada sam ga pravila, da se spremaju neki kolači i da se još malo zabavim na svoj račun stavih i neku tortu na DIY sa mojom starijom ćerkom. Dakle veliko DA šećerima.

Elem prvenstveno smo pravili mafine, divne sjajne sa medom i bananom i malinom, više o tome ću pisati sutra, te mi je ostala mala količina, dve pune kašike umućene slatke pavlake u koju sam stavila malo soka od naranže i mleveni keks, s obzirom da slatkoćom nisam bila zadovoljna našla sam na skrivenom mestu mančmelo od jagode i finoo ga izdrobila. Dobila sam finu kompaktnu masu za oblikovanje. Napravila sam 6 kuglica srednje veličine i probola ih sa grisinom, oko kuglice sam ređala od dna ka vrhu čokopahuljice ne bih li dobila oblik šišarkica. Višak grisine koji je virio sam isekla i krajnji rezultat je ovo.

Mere su odokativne, od ostataka, a nisam imala vremena da merim, samo da bude efektno i zimsko ne bih li upotpunila Novogodišnju euforiju.

Ljubi i grli Isi