Putovanje u središte zemlje (N)Iceland

Sreća – to je biti sa prirodom, gledati je i s njom govoriti - Tolstoj.

Otuda i ovo putovanje. Baš na sever i na ovo tajnovito ostrvo. Od vajkada je ljude opčinjavalo svojom lepotom ostavljaši ih bez reči, pa i je nas učinilo nemim i očaranim savršenstvom prirode. Zato ću se truditi da reči najlepše, najbajkovitije, savršeno-presavršeno, najdivnije pretvorim samo u jednu reč, NICELAND.

Pripreme kao i plan puta morao se detaljno razraditi, kako bi ova čudesna zemlja na ivici polarnog kruga  bila istražena. Topla odeća je nešto što nesmete da izostavite jer vetar koji duva ledi krv u venama.

Island kako ga opisuju kao zemlju vode i vatre sigurno nije samo to. Pregršt najrazličitijih predela od kojih možete da za trenutak poverujete da ste u Kanadi, zatim u pustinji, na Marsu, Tenerifima,...predeli koji oduzimaju dah.

U 6 dana i 5 noći stalo je 2200km punog kruga, a u njemu najveličanstvenija aurora borealis, najdivniji stvor na svetu njegovo veličanstvo kit, mnoštvo termalnih izvora, vodopada kojih po subjektivnoj proceni ima koliko i stanovnika (možda čak i više), beskrajnih pašnjaka sa ovčicama i divljim konjima, irvasa i foka u prirodnom okruženju, vulkanskih masiva, glečera, gejzira, a po meni najviše kontrasti, crni pesak, zelena polja, plavo nebo, more u zavisnosti od položaja na ostrvu, okean, četinarska šuma...kao da ste na drugoj planeti, kontinentu.

Nije ni čudo što je ovo ostrvo poslužilo kao inspiracija mnogim piscima, a među njima i tvorcu fantastike Žilu Vernu.

Dan 1. Po sletanju u Rejkjavik dočekala nas je duga i to ne jedna nego njih tri pa poželesmo sebi lep početak otkrivanja novog sveta. Kažu da je vreme na Islandu najpromenjivija stvar, pa ako izađete iz kuće po kiši i vratite se po kišobran, napolju je već ogrejalo sunce a od kiše ni traga. Ako ti se vreme ne sviđa, sačekaj 5 minuta.

Ispred Hallgrimskirkja crkve nalazi se statua Leifur Eiríksson prvog Evropljanina koji je otkrio Ameriku 500 godina pre Kolumba, i poklon  je Sjedinjenih Američkih država  

 Sun Voyager-Umetnik Jón Gunnar Árnason

Rejkjavik  lučni grad je prestonica Islanda, prostran, šaren, umetnički. Iz njegovih pabova dopiru zvuci roka, miriše na more i lokalne specijalitete, a ulicama šetaju razgolićeni islanđani. Arhitektura građevina je u skandinavskom stilu, sve kuće su betonske zbog čestih zemljotresa izazvanih erupcijama.

Svi severnjaci imaju jednu nama pomalo neobičnu naviku, a to je da su veliki prozori bez zavesa, pa se radoznali pogledi lepe na prozorska okna kako bi se odistinski uverili u skandinavian sleeping and living dekoracije prostora. Moram priznati da smo tek pomalo gvirkali i ono što zaista jeste da su police sa knjigama od poda do plafona i fotelja pored prozora najčešća ali dobitna kombinacija.

Čitajući Putovanje u središte zemlje naiđoh na podatak da su biblioteke u Rejkjaviku prazne i da prođe i po godinu dana kada se knjige vrate na mesto, šetajući od ruke do ruke. 

Dan 2.

Nakon noći provedene u Rejkjaviku zaputismo se to the NORTH! Iako ostrvo deluje malo, u vožnji se od tačke a do tačke b puta izgubi 4-5, pa i više sati. Kiša je padala celim putem.

Plaža u Akureyri-ju

Plaža u Akureyri-ju

Prvo stajalište je bilo u Hvitserkur-u. Nismo mogli da propustimo okamenjenog trolića o kojem legenda kaže da je rušio lokalne crkve pa je kažnjen okamenjivanjem. Nakon obilaska zaputili smo se do najvećeg grada na severu, u Akureyri. Stigli smo u zalazak dana kada se pojavilo željno iščekivano sunce. I kiša je konačno prestala. Predveče smo proveli šetajuči se uz zaliv ostavljajući svoje tragove na crnom pesku.

Trolić u Hvitserkur-u

Dan 3.

Iz Akureyri-ja smo se uputili ka severoistoku ka božanskom vodopadu -Godafoss-u. Na prvi mah, pala sam u trans jer nikada nisam videla tako veliki vodopad, a dalje od ovoga neću opisivati jer slike će vam govoriti 1000 reči. 

Godafoss

Družina 

Nakon Godafossa krećemo put Krafle vulkanskog kratera u blizini kojeg su napravljene elektrane. Uz put nas prate termalni izvori tirkizno plave boje, sa temperaturom od 100 stepeni, i ključajućim baricama(Mudpot) izrazito supornog mirisa. Polja okamenje lave je definitivno nešto što golica vašu maštu. Detifoss najveći vodopad na Islandu a ujedno i u Evropi, širine je 100 a visine 45 metara. Tik iza njega nalazi se Selfoss nešto manji vodopad. Vetar je toliko duvao da smo mislili da ćemo odleteti.Za zemlju nas je držala samo želja da vidimo još.

Detifoss vodopad

 Put do Krafle, predeo slikan nijansama plave i umbre

Grjótagjá je mala geotermalna pećina u području Mývatn -skog jezera. Bilo je popularno mesto za kupanje sve do 1984 kada je temperatura nakon mnogobrojnih erupcija vulkana porasla na 60 stepeni. U ovoj pećini snimljeni su kadrovi naše nam omiljene GOT serije.

Grjótagjá pećina

Pogled odozgo

Oaza na Mývatn jezeru- u neposrednoj blizini vulkanskih kratera, polja okamenjene lave, peščano vulkansog kratera nastalim usled udara meteora dođosmo i do male privatne šume- oaze sa brezama i ostalim listopadnim drvećem sa kojeg se prostire pogled na dolinu prošaranu zeleno-plavim tonovima, jezerom, ovčicama, ptičicama i mednim suncem. Po upijanju poslednjih zraka svetlosti, zaputili smo se u smeštaj u Akureyri.

I svuda ovčice

Oaza u Mývatn-u

Možda jedan od najvećih razloga za dolazak na Island je polarna svetlost. Svim svojim mislima bili smo u tome, pa ako postoji zakon privlačenja, te noći usrećila nas je najveličanstvenija pojava na nebu, igra polarne svetlosti. Najveličanstveniji prizor koji jedan čovek može da poželi. 

Dan 4.

Akureyri – Whale watching je moj lični drugi razlog zbog kojeg smo baš tu. Videti najvećeg sisara na svetu i biti tako malen i bespomoćan ostavlja vas  paralisanim i u potpunosti bez reči. Zenice se šire do dužica, srce lupa do svog maksimuma a uši zuje. Što bi rekli umalo se ne ušlogirah od sreće. Suze su mi kapale u slano more dok sam se preko pramca naginjala da ih što bliže uslikam. Upoznali smo Spot-ija kako ga lokalci zovu, a ja moram videti sve tufne i pufne od svih vrsta na ovom svetu :) Nakon trosatnog jurcanja za kitovima uputili smo se u Husavik koji je ujedno i  naša najsevernija tačka na Islandu. Tu smo zvanično bili najbliže polarnom krugu. Slatko malo ribarsko mestašce u kojem se i nalazi muzej kitova, nakon kojeg odosmo u kišu i u najezivije selo na zapadnom Islandu Stöðvarfjördur. 

Na putu do Whale watching-a

Spoty

Dan 5.

Stodvarfjordur jedva smo dočekali jutro da odemo odavde i tek što smo izašli iz mesta pozdravila nas je foka na obali. Kiša je pljuštala kao iz kabla, a mi smo se uputili ka Stokksnes- Vatnajokull  Nacionalnom parku u kojem se nalazi Vestrahorn “rogata”planina visine 454m koja je ujedno i najslikanija planina u ovom delu Islanda. Ispod nje nalazi se drevno vikinško selo. Na Stokksnes-u možete osetiti snagu Atlanskog okeana koji se lomi o litice.

Stokksnes a u pozadini Vestrahorn

Statua vikinga 

 Vikinško selo

Crni pesak

HOLD THE DOOR!

Na putu konjići

  Jökulsárlón glečer takođe pripada ovom nacionalnom parku.

Jökulsárlón komadi glečer 

Jökulsárlón komadi glečer 

Pustolovi

Svartifoss vodopad je moj omiljeni do moje 30. Uvučen, sa bogatim heksagonalnim basaltnim ukrasima poslužio je kao inspiracija arhitektama za projektovanje Hallgrímskirkja crkve u Rejkjaviku, a takođe i Nacionalnom Pozorištu.

Vodopad Svartifoss

Bazaltne stene istog oblika možete naći i na jednoj od najlepših i najopasnijih plaža Reynisfjara.

Stena na Reynisfjara plaži

Vik selo je slatko mestašce u kojem smo večerali i uputili se ka mestašcetu Hela na farmi konja na kojoj smo proveli noć. Beše slatko al kratko.

Dan 6.

Iz Hela-e smo se uputili i na Zlatni krug. Gullfoss vodopad, Gejzir-Stokkur i Kerið vulkanski krater nakon kojeg smo otišli u Rejkjavik. Popodne smo iskoristili za neobaveznu šetnju po prestonici i ručak u najstarijem restoranu u gradu.

Kerið

Gullfoss

Panorama

Stokkur-gejzir

Grundavik - Plava Laguna je termalno luksuzno kupalište otvorenog tipa na periferiji Rejkjavika.

Plava laguna u sumrak

Voda je mlečno tirkizna, slana a ujedno i sumporna a najčešće je turisti ostavljaju za poslednji dan kako bi se okrepili na povratku kućama. Voda je temperature 38 stepeni. Naš termin je bio od 19 do 22 h. Dok smo se baškarili u toploj vodi najednom su su ugasila svetla i skoro horski se čuo uzvik wow. Jasno vam je da se radi o još jednoj predstavi polarne svetlosti. Te večeri svetlost bila je jača nego prvi put, a oblici koji su se prikazivali na nebu su bili zaista fenomenalni. Ni na jednoj reportaži nisam videla ništa slično, a videćete zašto to govorim.

Po isteku našeg termina uputili smo se put aerodroma-Keflavik. Dok smo uzletali, polarna svetlost pratila nas je još neko vreme. 

Uspomene sa ovog puta čuvam kao najlepše i duboko urezane u sećanje. Do nekog sledećeg puta Islande volim te.

Ukoliko od vašeg putovanja očekujete inspirativne predele koje oduzimaju dah, ne zagađenu prirodu, savršen sklad čoveka i prirode, čudnovate pojave na nebu, tišinu koja inspiriše a opet tutnjanje vode koja opušta, Island se mora naći na vašoj listi putovanja. Još ako kraj sebe imate najdivnije prijatelje na svetu onda je srce puno a pogled očaravajući.

Ukoliko imate pitanja stojim vam na raspolaganju.