Ravaničko vinogorje

Hiljadu je razloga zasto bi ste voleli Srbiju, ali ovaj put pisacu o jednom njenom krajoliku.

Lisine, Veliki Mali Buk, Despotovac, ne zaobilazni Stenjevac, Manasija, Ravanica i Resavska pećina. Mislim da bi najadekvatniji naslov bio potraga za srećom. Ovakve putešestvije nazivamo još i ljubavna putovanja, jer nivo seratonina na skali preti da eksplodira.

Kao veliki prirodoljubac, kanim da bih se za par godina preselila u šumu, daleko od ljudskih pogleda. Bila ta šuma bukova, borova u neposrednoj blizini mora, gde god, samo što dalje od betona, buke i neandertalizma. 

Naše malo putovanje otpočeli smo u Stenjevcu, maloj oazi mira, i to baš u kući vina i kaktusa svih vrsta. Iza prezimena Nikodijević krije se draga porodica sa brednom Despot, koja se proizvodnjom organskog vina bavi preko 25 godina. " U znak zahvalnosti despotu Stefanu Lazareviću naša mala vinarija je uzela brend "Despot" i sva naša pića su pod tim imenom podarena našim vitezovima na ispijanje".Uz druženje, zvuke jazz-a i degustaciju vina, probali smo i njihov čuveni konjak Zlatni Zmaj. Iako konjak nije moje piće, bilo je zanimljivog ukusa. Vina se ne mogu naći u slobodnoj prodaji jer se proizvodi negde oko 300 buteljki godišnje. Možete ih probati i kupiti od nesvakidašnjih domaćina ili u nekim od eksluzivnih restorana u kojima se služe. Ukoliko pravite rutu putevi vina, ovo mesto se mora naći na vašoj listi.

      Vinarija "Despot" 

 Dvorište  porodice Nikodijević na čijem ulazu kaktusi žele dobrodošlicu.

Naredni sunčani dan ostavili smo za  Izvor, reku i vodopad Veliko vrelo koji se nalaze u podnožju planine Beljanice. Osim prirode koju sam nedostojna da opisujem pred njenim savršenstvom, možete piti kristalno čistu vodu i uživati u restoranima tradicionalne kuhinje. 

,

Lepotica  među pećinama Ravanica, sa svoje četiri dvorane koje su formirane još pre ledenog doba pleni nesvakidašnjom lepotom, a dodirom ruke preko ovog nakita brišete 100 godina sa njih (nemojte to raditi). Prva dvorana je "Dvorana sraslih stubova", zatim "Košnica", "Predvorje istorije" i "Kristalna dvorana". Speleolozi, provevši ovde decenije jednu od skulptura počeli su nazivati Čežnja ili poljubac kroz 100 godina. Čitav jedan vek potreban je da se dve krečnjačke figure koje su krenule u zagrljaj, spoje.

 Pred smiraj dana otišli smo u obilazak Ravanice, meni najdivnijeg srpskog manastira. Na odlasku iz manastira pozdravili su nas vuci iz okolne šume.

 

 Povratak kući je bio ne zamisliv a da prethodno ne posetimo srednjovekovni manastir Manasiju.

 Do naredne putešestvije ostajte zdravo!