Začinjena jesen u tegli
Možda zato što sam rođena u septembru, ali... ta prekrasna jesen. Možda zato što je najslikovitija i zato što se paleta njenih boja prostire od tople žute, okeraste, narandžaste, karmin crvene pa sve do grimizne. Svakako ne mogu izostaviti zelenu, da začini stvar.
Volim boje.
Naučnici kažu da su mirisna sećanja najača, a ja u potpunosti potvrđujem. Mirisi koji se tih jesenjih dana šire, sećaju me na detinjstvo, polazak u školu, na sve Milice, Darinku, Jovanu, Jelene, Ivane,...na miris prženog ajvara koji dopire iz susednih dvorišta, na miris šire, na po još neki zakasneli džem od šljiva sa cimetom, slatko od dunja, bundevice, na sve moje sestre i Tanku.
Ove jeseni potraga za najvećom bundevom odvela nas je u Kikindu. Grad sova. Ludaja festival i sva slatka i slana čudesa koja se od ovih čudnovatih voćki mogu napraviti. Moje svakako najveće iznenađenje bio je džem od bundeve, zaista pozitivno kada sam poželela da ga i sama napravim.
Sva svoja kulinarska znanja i neznanja položila sam u bundevicu od 2 kile, "marke" Hokkaido.
Pošto sam je dobro izgulila praveći sebi ogromne žuljeve po rukama počela sam da je seckam na kockice velicine 3cm. Oljuštila sam 4 velike a slatke neprskane jabuke i njih iseckala na istu veličinu, nalila vode u visini voćki, i ostavila ih da se lagano "bare" na umerenoj vatri. Negde oko 350 gr šećera dodala sam pošto su se ukusi sjedinili. Voda je u međuvremenu isparila pa sa dodala još i mleveni đumbir u prahu, cimet i 1/4 štapića vanile. Bundevicu i jabuke sam pretvorila u kašu štapnim mikserom i kuvala još 20 minuta. Sipala u tegle i sve pojela. Ostalo je još tri za fotosesion.
Moglo je naravno jednostavnije, bez guljenja na živo, već na obareno i bez žuljeva al to neki drugi put.
Volim boje.
Naučnici kažu da su mirisna sećanja najača, a ja u potpunosti potvrđujem. Mirisi koji se tih jesenjih dana šire, sećaju me na detinjstvo, polazak u školu, na sve Milice, Darinku, Jovanu, Jelene, Ivane,...na miris prženog ajvara koji dopire iz susednih dvorišta, na miris šire, na po još neki zakasneli džem od šljiva sa cimetom, slatko od dunja, bundevice, na sve moje sestre i Tanku.
Ove jeseni potraga za najvećom bundevom odvela nas je u Kikindu. Grad sova. Ludaja festival i sva slatka i slana čudesa koja se od ovih čudnovatih voćki mogu napraviti. Moje svakako najveće iznenađenje bio je džem od bundeve, zaista pozitivno kada sam poželela da ga i sama napravim.
Sva svoja kulinarska znanja i neznanja položila sam u bundevicu od 2 kile, "marke" Hokkaido.
Pošto sam je dobro izgulila praveći sebi ogromne žuljeve po rukama počela sam da je seckam na kockice velicine 3cm. Oljuštila sam 4 velike a slatke neprskane jabuke i njih iseckala na istu veličinu, nalila vode u visini voćki, i ostavila ih da se lagano "bare" na umerenoj vatri. Negde oko 350 gr šećera dodala sam pošto su se ukusi sjedinili. Voda je u međuvremenu isparila pa sa dodala još i mleveni đumbir u prahu, cimet i 1/4 štapića vanile. Bundevicu i jabuke sam pretvorila u kašu štapnim mikserom i kuvala još 20 minuta. Sipala u tegle i sve pojela. Ostalo je još tri za fotosesion.
Moglo je naravno jednostavnije, bez guljenja na živo, već na obareno i bez žuljeva al to neki drugi put.
This comment has been removed by the author.
ReplyDelete