Komad starog drveta
Ljubav prema ozivljavanju zastarelih i nepotrebnih predmeta, nasledila sam od bajki koje su ekranizovane mnogo pre mog rodjenja. Snežana i sedam patuljaka, Lepotica i zver i ceo garnizon predmeta koji imaju oči, nos i usta, koji čak i pevaju. Čarobno složićete se?
Tako sam i poželela da se u mom posedsvu nalazi kredenac, mali radni kutak za bake, prabake, za policu za "trofejnim"tanjirima i šoljicama za posebne prilike, za začine koji nam čula i život čine slađim, za mešenje slatkog i slanog pufnastog testa koji se lepi za nepca.
Posle više godina potrage po starinarnicama i sajtovima za prodavanje nameštaja, naišla sam na pravo blago skladišteno u šupi u Bečeju. Par dana pred moj rođendan rešila sam da sebe počastim, te sam kupovinom na slepo zasladila svoje slobodno vreme. Međutim dodatni troškovi transporta su odgodili njegov dolazak. Uz pomoć dobrih ljudi smo ga nakon više meseci dopremili do naših ulaznih vrata. Moje oduševljenje i mahnito skakanje se primirilo te sam se bacila na detaljan pregled.
Na našu malu terasu smestili smo svoje nade da će oronuli lepotan zasijati pravim sjajem. No posle mesec dana, shvatili smo koliko su oštećenja velika i koliko će nam biti potrebno energije i truda da sve izguramo do kraja.
Dok smo skidali farbu, mumlanje u bradu konačno je dobilo svoju pravu formu, pa nam je čak i prolazilo kroz misli da odustanemo, no sreća je da nikad to nismo izgovorili glasno.
Nakon kompletnog skidanja farbe, tretirali smo rupice od cervotočine bubicidima. Čučao je onako jadan i ogoljen doduše uvijen u foliju par nedelja, nakon čega smo ulazne rupice bubicama zatvorili gletofiksom za drvo. Ponovno šmirglanje mu je dalo prilično šaruljast izgled. U njegove police često se smeštala Frida Dida ( zamisljala je kako će postati vozač tramvaja :) u našim mastorskim pauzama. Konačno došao je i moj omiljeni momenat kada smo birali boju. Sve nijase plave dolazile su u obzir za kompletan kredenac, međutim mala nedoumica bila je u boji koja bi isticala duborezne detalje. Za osnovnu, odabrali smo jednoglasno tirkiznu sa više plave,a za detaljesam smo izabrali žutu i to nijansu fila za torte. Polomljena stakla zamenjena su novim, i postavljanje novih keramičkih ručica za radnu površinu. Moram da se pohvalim da sam ove poslednje dve majstorije uradila samostalno :)
Ta na na na nakon skoro 100 sati korisnog rada, mali oronuli stogodišnjak izgleda mlađe, lepše i zdravije. Okupan morem i peščanim plažama, odmara oči, godi duši i mami malene osmehe ispod brkova. Na momente nam je opadao entuzijazam i padao mrak na oči, ali želja da živi i bude deo naše porodične istorije je prevagnula. Umesto tanjira i začina u njemu spavaju pigmenti i odmaraju se knjige.
Tako sam i poželela da se u mom posedsvu nalazi kredenac, mali radni kutak za bake, prabake, za policu za "trofejnim"tanjirima i šoljicama za posebne prilike, za začine koji nam čula i život čine slađim, za mešenje slatkog i slanog pufnastog testa koji se lepi za nepca.
Posle više godina potrage po starinarnicama i sajtovima za prodavanje nameštaja, naišla sam na pravo blago skladišteno u šupi u Bečeju. Par dana pred moj rođendan rešila sam da sebe počastim, te sam kupovinom na slepo zasladila svoje slobodno vreme. Međutim dodatni troškovi transporta su odgodili njegov dolazak. Uz pomoć dobrih ljudi smo ga nakon više meseci dopremili do naših ulaznih vrata. Moje oduševljenje i mahnito skakanje se primirilo te sam se bacila na detaljan pregled.
Na našu malu terasu smestili smo svoje nade da će oronuli lepotan zasijati pravim sjajem. No posle mesec dana, shvatili smo koliko su oštećenja velika i koliko će nam biti potrebno energije i truda da sve izguramo do kraja.
Dok smo skidali farbu, mumlanje u bradu konačno je dobilo svoju pravu formu, pa nam je čak i prolazilo kroz misli da odustanemo, no sreća je da nikad to nismo izgovorili glasno.
Nakon kompletnog skidanja farbe, tretirali smo rupice od cervotočine bubicidima. Čučao je onako jadan i ogoljen doduše uvijen u foliju par nedelja, nakon čega smo ulazne rupice bubicama zatvorili gletofiksom za drvo. Ponovno šmirglanje mu je dalo prilično šaruljast izgled. U njegove police često se smeštala Frida Dida ( zamisljala je kako će postati vozač tramvaja :) u našim mastorskim pauzama. Konačno došao je i moj omiljeni momenat kada smo birali boju. Sve nijase plave dolazile su u obzir za kompletan kredenac, međutim mala nedoumica bila je u boji koja bi isticala duborezne detalje. Za osnovnu, odabrali smo jednoglasno tirkiznu sa više plave,a za detalje
Ta na na na nakon skoro 100 sati korisnog rada, mali oronuli stogodišnjak izgleda mlađe, lepše i zdravije. Okupan morem i peščanim plažama, odmara oči, godi duši i mami malene osmehe ispod brkova. Na momente nam je opadao entuzijazam i padao mrak na oči, ali želja da živi i bude deo naše porodične istorije je prevagnula. Umesto tanjira i začina u njemu spavaju pigmenti i odmaraju se knjige.
Comments
Post a Comment